Sportsko klađenje je veoma teška „nauka”. Ako se to naukom može nazvati.
Jedno je sigurmo: ako neko kaže da tačno zna kako se može opklada može osvojiti sa sigurnošću od 100%, onda tog čoveka treba podvrgnuti ili testu na drogu ili psihijatrijskoj analizi. Može biti reči i o sumnji na nameštaljku, ali se takve stvari rešavaju uglavnom u tišini.
Veoma je lepa zamisao da se dobiju sve opklade, ali je to naprosto nemoguće. Ključ uspešnog sportskog klađenja jeste to da nam zarada bude veća od gubitaka. Ako je neko sposoban da to postigne, onda je moguće i to da zarađuje novac na taj način. Ali do tog cilja vodi dugačak put.
Jedna od grešaka koje kladioničari početnici čine jeste to da isključivo „rade svojim materijalom”, tj. pri klađenju slede samo sopstvene misli. Da bismo jasno videli događaj na koji se kladimo, veoma je važno da ga osmotrimo iz više uglova, da saslušamo i druga mišljenja, da se upoznamo sa okolnostima i sa samom sportskom disciplinom na koju se kladimo.
Drugi izvor grešaka je pohlepa. Uspešan kladioničar je strpljiv i disciplinovan. Kladionice mogu da potvrde da najveće prihode imaju od kladioničara koji sve što imaju stave na jednu kartu – nadajući se velikoj zaradi. Naravno, moguće je i da im to uspe, ali je ovaj metod u suprotnosti sa principom održivosti.
Treba da postavimo pitanje:
1. Da li želimo da osvajamo veće sume, pa da posle ne dobijamo ništa nmedeljama, pri tome trošeći upravo sumu koju smo ranije osvojili?
2.Ili da manjim ali sigurnijim koracima uvećavamo zaradu.
Prvo rešenje, veći dobitak, jeste veoma primaljiva opcija, ali je duga gubitnička serija koja sledi nakon uspeha i psihički i materijalno veoma opterećujuća.
Profesionalni kladioničari smatraju da su strpljenje i disciplina osnovne osobine koje se moraju posedovati da bi nam saldo bio pozitivan. Veoma je važno pravilo da nikad ne uložimo više novca od sume bez koje možemo. Mnogi potroše sve što imaju i bez razmišljanja o tome kakve će posledice po njihov život imati gubljenje svog raspoloživog novca.
Nemojmo rizikovati da izgubimo sume, čijim gubitkom nanosimo štetu sopstvenom životu. Nekima su te kritične svote mesečno 10 ili npr. 100 evra, a nekima i 1000 evra. To su sume koje koje bismo mogli potrošiti na kartu za bioskop ili na piće s društvom. Naime, u ovom slučaju za novac dobijamo uzbuđenje koje prati klađenje, dok je eventualan dobitak samo bonus. Ako se držimo ovog pravila, olakšaćemo sebi život sportskog kladioničara.
Postoji još jedno veoma važno pravilo. Nakon izbora opklade i ulaganja novca, nemojmo se više baviti razmišljanjem o šansama ili posmatranjem kvota. Bavimo se radije svojim poslom i životom, nemojmo dozvoliti da nam ceo život postane klađenje.
Ovo pravilo važi čak i ako sebe smatramo sportskim kladioničarem, jer tada klađenje smatramo poslom. A važi ona stara: osam sati rada, osam sati odmora...
